terpspasefder

Voyages en bus pas chers à partir de 5€

❤️ Click here: Bus plus aplikacija download

Net TV Plus Player 3. Korisnici koji se registruju sa traženim podacima dobijaju dodatni bonus kredit u vrednosti od 200 RSD. Ponovnu aktivaciju Ring+ naloga možete da izvršite u roku od 30 dana od isteka, uplatom prepaid kredita u minimalnom iznosu od 100 RSD. NOVO: Po prvi put - Orion TV i na TV ekranu!

Nos conducteurs proposent des snacks et boissons à petit prix. Takođe, pozivanje brojeva iz Orion numeracija potpuno je besplatno za prepaid Ring+ korisnike. S pomočjo SPAR plus aplikacije vam bodo vedno pri roki: KUPONI UGODNOSTI Vsi kuponi ugodnosti, zbrani na enem mestu, prav tako pa v aplikaciji najdete tudi ekskluzivne kupone ugodnosti samo za uporabnike aplikacije.

Korisnik u naredna tri dana ima mogućnost testiranja rada aplikacije, nakon čega je, ukoliko želi da nastavi korišćenje, dužan da izvrši registraciju. Dokle će se čekati aplikacija za Bus Plus, ostaje da vidimo. Nos conducteurs proposent des snacks et boissons à petit prix. Kada pokrenete instalaciju, aplikacija će tražiti od Vas određene dozvole, kako bi se potpuno integrisala sa Vašim uređajem. Nakon ovog perioda vaš nalog neće biti aktivan i nalaziće se u statusu suspenzije dolaznog i odlaznog saobraćaja. Vous pouvez découvrir l'intégralité de notre réseau de bus longue distance sur notre. Trajanje RING+ naloga Kako bi se obezbedila optimalna iskorišćenost geografske odnosno nomadske numeracije, koje se dodeljuju u okviru fiksne telefonije i ispoštovali akti koje definiše državno regulatorno telo za telekomunikacije RATEL, na aplikaciji je uveden rok važenja Ring+ naloga. En voiture La Base Aérienne 217 est accessible en voiture. Ukoliko korisnik ne izvrši registraciju i unos neophodnih podataka, korišćenje Ring+ naloga putem dodeljenog geografskog broja, odnosno rad aplikacije se ograničava. Stoga pružalac usluge ne snosi odgovornost za eventualne posledice koje bi korisnik mogao pretrpeti zbog informacija dobijenih putem ove aplikacije. Please note that we provide original and pure apk file and provide faster download speed than Bus Plus apk mirrors such as zippyshare, userscloud, mega, sendspace, mediafire, rapidgator, uploaded. Weitere Informationen finden Sie in der.

Šta dobijate? - Našim korisnicima dali smo mogućnost za dodatnih 500 RSD kredita.

Prva zvanična BusPlus aplikacija omogućava Vam da putem svog mobilnog telefona dobijete informacije o linijama javnog prevoza u Beogradu i stanicama u odnosu na Vašu trenutnu lokaciju u realnom vremenu. Aplikacija takođe omogućava brzu pretragu željenih stanica i njihovo lociranje na mapi grada, a prikazuje i položaje vozila u dnevnom saobraćaju za izabrane linije ili sve linije koje nailaze na određenu stanicu. Odabirom ikonice u gornjem levom uglu mape, prikazuju se samo vozila koja sadrže funkcionalnu rampu za pristup invalidskih kolica. Takođe, odabirom nekog od prikazanih vozila na mapi otvara se balončić sa opisom tipa vozila npr. Prilikom lociranja vozila na mapi, omogućen je automatski prikaz brojeva linija i kodova stanica bez dodirivanja ikonica na ekranu. Meniju sa početnim opcijama može da se pristupi i direktno iz mape. Takođe, preko istog menija vrši se izbor odabrane stanice sa mape u bazu odabranih stanica. IZJAVA O OGRANIČENJU ODGOVORNOSTI Podaci koji se dobijaju preko BusPlus android aplikacije predstavljaju indikativne informacije zasnovane na poslednjem registrovnom statusu vozila u okviru Integrisanog tarifnog sistema javnog prevoza u Beogradu. Pored toga što su preduzete sveobuhvatne mere u cilju dobijanja što preciznijih podataka, odstupanja od stvarne situacije na terenu su moguća usled tehnološko-operativnih ograničenja celokupnog sistema za informisanje putnika. Stoga pružalac usluge ne snosi odgovornost za eventualne posledice koje bi korisnik mogao pretrpeti zbog informacija dobijenih putem ove aplikacije. Preuzimanje aplikacije je besplatno. Pri korišćenju aplikacije, mogu Vam biti naplaćeni troškovi prenosa podataka mrežnog operatera. BusPlus aplikacija je jedina zvanična aplikacija BusPlus sistema. Pružalac usluge ne snosi nikakvu odgovornost ukoliko korisnik instalira i koristi bilo koju drugu aplikaciju sličnih funkcionalnosti. Novosti u poslednjoj verziji: Verzija 2.

Najveći balkanski portal za intimna druženja

❤️ Click here: Chat dopisivanje igre

Dostupan na vise operacijskih sustava, Viber se razlikuje po tome sto zahtjeva registraciju putem telefonskog broja, a aplikacija se sinkronizira s imenikom mobitela stoga su svi kontakti na jednom mjestu. Međutim za milione ljudi širom sveta te aplikacije jednostavno ne vrše posao najbolje. Suarez je danas odigrao 100. Hello Kitty Hello Kitty Igre, Dekoracija Sobe, Oblacenje i Uredivanje, Hello Kitty Bojanka, Zabavne Igre za Djevojcice i ostalo… Princeze Uredivanje i Oblacenje Princeza, Sminkanje Princeza, Disney Princeze, Pepeljuga, Snjeguljica i ostalo..

Ona traži njega za druženje i provod, on traži nju za ozbiljnu vezu. Hr-u Ovdje su i administratori i moderatori zabavni... Vrsna kuharica Sara je dosla u Larinu igraonu da nas nauci kuhati.

Vaša fantazija ima veliku slobodu, uz sexi priče lako se možete uzbuditi i doživeti vrhunac. Hello Kitty Hello Kitty Igre, Dekoracija Sobe, Oblacenje i Uredivanje, Hello Kitty Bojanka, Zabavne Igre za Djevojcice i ostalo… Princeze Uredivanje i Oblacenje Princeza, Sminkanje Princeza, Disney Princeze, Pepeljuga, Snjeguljica i ostalo.. Dostupan na vise operacijskih sustava, Viber se razlikuje po tome sto zahtjeva registraciju putem telefonskog broja, a aplikacija se sinkronizira s imenikom mobitela stoga su svi kontakti na jednom mjestu. Ništa ne može da uzbudi kao prava reč. Možeš odabrati samo jednog ili više njih, ako želiš da sve bude što zanimljivije.

Cure za dopisivanje - Iskoristi svoje ženske čari i osvoji najbolje frajere. Ispričavam se što sam bio odsutan tri dana, no posljed… Odličan meč u Kalinjingradu Reprezentacije Srbije i Švicarske su na stadionu u Kalinjingradu odigrale susret drugog kola grupe E.

UPOZNAVANJE Potraži nove osobe za druženje i zabavu. Olakšaj , najveći grad u Srbiji sa najburnijim noćnim životom. Klub Za Odrasle daje ti mogućnost da se povežeš sa devojkama i momcima sa kojima možeš ostvariti prijateljstvo ili vezu. Napravi svoj jedinstveni profil i potraga za pravom osobom može da počne. Ona traži njega za druženje i provod, on traži nju za ozbiljnu vezu. Možda te samo jedan klik deli od sastanaka uživo u gradu koji nikada ne spava. Zanima te gey druženje? Iskoristi i saznaj koji gey momci su slobodni za vruće dopisivanje. Mlađi ili stariji, dominantni i stidljivi — Klub Za Odrasle puža ti mogućnost da pronađeš svoj tip osobe i budeš ono što jesi. Razmeni sexy fotografije i vruće poruke i ostvari najluđe fantazije. Slobodne i otvorene za nove avanture, pretraži profile na hiljadu registrovanih devojaka. Ona traži njega za brak, vezu, kombinaciju ili samo za neobavezan čet. Javi joj se na profil i započni komunikaciju. Ispričaće ti svoje želje, ubedi je da si ti onaj pravi koji će ih ostvariti. Pozovi je da ti pošalje svoje fotke i reci da sve to želiš da vidiš i uživo. Otvori profil i pronađi dečka iz snova. Kontaktiraj one koji ti se dopadaju. Ili pusti da se oni prvi tebi jave, a zatim stvar prensi uživo. Postavi pravila šta im je dozvoljeno. Upoznaj sportiste, doktore ili biznismene koji će te tretirati kao kraljicu. Možeš odabrati samo jednog ili više njih, ako želiš da sve bude što zanimljivije. Napravi profil sa fotografijama, poveži se sa drugima i ostvari intimna prijateljstva. LIČNI OGLASI Ovo nije trenutak za usamljenost. Poveži se sa drugima, novi ljudi svakog dana pretražuju oglase sa željom da pronađu pravu osobu. Trans oglasi za upoznavanje u svim gradovima Ex YU. Ako želiš da upoznaš nekog posebnog ili provedeš nezaboravnu noć, iskoristi šansu da to ostvariš postavljanjem svog ličnog oglasa. Gay oglasi se svakog dana dopunjavaju sa novim pozivima za sex, sastanke i ludu zabavu. Aktivni i pasivni, slobodni i oženjenji, kod tebe u stanu ili kod njih. Budi ono što jesi, daj šansu drugima da te upoznaju. Pronađi osobe sličnih interesovanja i fantazija i ostvarite sve vaše želje zajedno. Najbitnije je uživati u trenutku. I dok je biti singl u nekom momentu zabavno, pažnja pravog muškarca nikad neće izađi iz mode. Ako tražiš ozbiljnu vezu, lični oglasi super su način da povećaš šanse za ljubav, druženje ili neobavezan sex. Iskoristi svoje ženske čari i osvoji najbolje frajere. Ti postavljaš pravila, odgovaraj samo onima koji te zanimaju i koje želiš da vidiš u svom krevetu. U svom oglasu pokaži šta te najviše pali, gde voliš da uživaš i šta bi da sa drugima isprobaš. Možda imaš neku fantaziju koju ti partner nikad nije ispunio. Ili voliš da se igraš uloga dobrog i lošeg policajaca, ali ti je za to potrebna prava osoba. Potraži one iskusne koji će ti otvoriti nove puteve, eksperimentiši sa svojom seksualnošću i zadovolji svoje apetite. Uz lični oglas najlakše ćeš pronaći slobodan par za trojku. Ukoliko putuješ u neki grad Ex YU postavi oglas gde se nalaziš i da želiš nova upoznavanja i druženja. EROTSKE PRIČE je mesto na Klubu za odrasle gde članovi dele svoja erotska iskustva i doživljaje. To je sjajno meto za neobične ideje — možete pročitati o uzbudljivim trenucima i fantazijama o kojima niste nikada ni razmišljali. Članovi mogu objavljivati svoje male tajne pod korisničkim imenom. Pročitaj erotske ispovesti o prvom seksulanom iskustvu. Prvi put zna da se desi iznenada, neplanirano sa osobom u vezi, ili na nekom putovanja pri slučajnom poznanstvu. Saznaj kako je to kada isprobaš trojku sa parom. Mnogi maštaju o sexu u troje, a neki članovi prenose kakva su bila njihova iskustva. Iako su moderna vremena donela lako deljenje sexi videa i fotografija, još uvek ima mnogo ljubitelja erotike koji vole da čitaju uzbudljive i istinite erotske priče. Glavna magija sexi priče krije se u razlici doživljaja: i dok samo gledate kako se stvari događaju u određenom redosledu u video snimku, kod priče možete iskoristitii svoju maštu da zamislite likove, okruženje i sve ono što u priči rade. Stvarni seks se odvija kad god dođete do tog dela, a zadovoljstvo je uvek vaše. Vaša fantazija ima veliku slobodu, uz sexi priče lako se možete uzbuditi i doživeti vrhunac. Pregledajte na desetine priča kako biste došli do novog nivoa uzbuđenja. Amaterske sexi priče najzanimljivije su za čitanje. Svako od nas je sigurno doživeo sex koji nikada neće zaboraviti. Da li je u pitanju mesto, vreme ili konačno sex sa osobom o kojoj ste maštali. Podeli svoju najzanimljiviju priču sa ostalim članovima. Ima li šta uzbudljivije nego pomisao da neko čita tvoje doživljaje, o kojima mašta da je baš on deo njih. Ništa ne može da uzbudi kao prava reč.

Мојот не смрди

❤️ Click here: Seks vo trevata vo park

Sega ste samo moi; veli, no leka-poleka }e stanete i nivni. Smetam oti tokmu taa prepoznatliva kombina- cija bitno ja opredelila, duri i ja moderirala idnata uspe{na i dolga kariera na akterkata Bedia Begovska. Neverojatna smeja pristigna od strana na su{testvoto koe to po~na da ~ita na glas: E sega e slune neto mnogu interesno! Marko Cepenkov e eden od najvidnite makedonski sobira~i na narodno tvoretvo.

Za toa to e toj-proteraniot! Taa neverojatnost go natera da vleze ute podlaboko vo ulicata. Si bile dvajca braa koito bile vo stranstvo i rabotele vo ista fabrika.

Vee celi dva dena sum vo celosno op~ineta sostojba. Gledano vo makrokontekst, romanot zemen kako celina e paradigma na Bahtinovata teza za poveejazi~- nosta pri koja se prepletuvaat povee jazici ili jazi~ni svesti. Kako i da e, ne postoi nikakva restrikcija za na~inot na koj e odlu~i da ja ~ita knigava ako vee si spremen. Nekoj sosed mu kazuva deka tie se preselile ushte pred 3 meseci. Sve dok jednog prijepodneva u kabinu slucajno ne udje kapetan broda. Tatkovinata e taa, re~e toj, i cela no po~na grutka po grutka da sobira. Vlasta ispraa elektronski poraki so crven izvi~nik. Vo nego povee ne ostana ni trunka sigurnost, ekot na negoviot o'd {to go slu{a{e po ulicite mu zvu~e{e kako na nekakov galop od kowi-samovili, koi zvukot go davaa so slikata, a ne so ~ekorot.

Akt - Vracajuci se ova dvojica,pita ih jedan posmatrac: - Je li, kako onaj uspe , a vi ne?

So toa pravilno usno govorewe i piuvawe na bukvite kaj u~enicite postapno se razviva kulturata na usnoto i pismenoto izrazuvawe. Sekako, tuka stanuva zbor za programskoto podra~je Izrazuvawe i tvorewe koe vo publikacijava e dadeno pod imeto Bidi kreativen i koncizen. Pritoa, posebno treba da se obrne vnimanie na pravopisot, odnosno na jazi~nite normi, po~ituvaji gi interpunkciskite znaci. Site programski barawa se dadeni niz nekolku rubriki: Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i; Zapomni; Proveri gi svoite znaewa; Zada~i i sl. Makedonskata azbuka ima 31 bukva. Vv Pero i Sa{ka se na livada. Cc Pero i Sa{ka se dobri deca. Sa{ka ima pomalku od est godini. Tie zaedno e po~nat da u~at. Pero znae da pliva. Sa{ka znae da igra tenis. Maicata na Pero e od Makedonija. Fustan~eto na Saka e od Amerika. Jj Yy Ana ja pee pesnata za yvezdata. Qq Site deca peat za qubovta pome u lu eto. Mm MAMO, alo, mamo! Tt TATO, alo, tato! Bb BATO, alo, bato! Aa, Mm, Ll, Oo, Tt, Bb ­ 6 bukvi. Site golemi i mali bukvi po forma se ednakvi, osven bukvite Aa, Bb i Ee. Ee Ss Ema se smee. Ii Kk Ema se slika. Nn Zz Pp Nina nema zabi. Nina ima kapa, no ne saka da ja nosi Ee, Ss, Ii, Kk, Nn, Zz, Dd, Pp ­ 8 bukvi 13 MOJATA TATKOVINA MAKEDONIJA PODGOTOVKA ZA TRKI Ww Xx Maja e ~len na klubot SOKOL. Kowot se vika XORXO. Maja i Xorxo se sreni. Tie se razbiraat so glasot i so zborovite na Maja. Trkite so kowi se interesni. Niv gi gledaat mnogu gleda~i. Ww Xx - 2 bukvi Zada~a: Pro~itaj go tekstot za kowskite trki. Pro~itaj gi ovie dve pesni koi{to gi napi{ale u~enici od R. Sega ~itaj knigi so pesni, so basni i so raskazi. Za pi{uvawe se koristat rakopisni bukvi. Makedonskata azbuka so rakopisni bukvi: Mama me saka. Jas gi sakam site: i mama, i tato i bato. Sekoj den pi{uvaj po edna re~enica! Jas u~am sekoj den. U~eweto e korisno i interesno. Na{iot u~itel u~itelka ni pomaga da zboruvame, da ~itame i da pi{uvame na makedonski jazik. I roditelite mi pomagaat vo u~eweto na na{iot maj~in jazik. Re~enici: Nina pie voda od ~ema Vane piuva domana rabota Mojot vujko vozi xip Nad naevo u~ilite sleta helikopter Tatko mi i majka mi rabotat vo fabrika Jas i moite roditeli v leto e odime vo Makedonija Majka mi v~era nasadi cvee vo saksija Narodni pogovorki: Koj u~i, e nau~i. Koj e nau~i, e znae. Dene{nata rabota, ne ostavaj ja za utre. Sekoj den pi{uvaj po edna re~enica. Smisli edna re~enica za u~eweto i napi{i ja. Koj saka neka napie povee re~enici. Za trite knigi treba da go znaeme slednovo: 1. Da go napi{eme naslovot na sekoja kniga; 2. Ako knigata e so pesni, odgovori{ na pra{aweto: Koja pesna za mene e najinteresna? KNIGA Knigata e {aren cvet taa pretstvavuva najbogat svet. Taa so mene redovno drugaruva i mnogu znaewe sekoga{ mi daruva. Knigata me vodi niz poliwa rodni i niz mnogu zemji plodni. So knigata milna nasekade letam i so sigurnost svetot go etam. Odbirawe na trite knigi Zaedno so u~itelot odlu~uvame koi tri knigi e gi ~itame. Rasko Lozanoski Narodna pogovorka: Knigata e najgolem izvor na znaewe. Nastojuvaj tvoite pra{awa da bidat jasni i konkretni, a ne dvosmisleni! Pra{awa: Kako se vika? Zada~a: Postavi povee pra{awa za u~enicite na fotografijava. Toga{ imame godi{en odmor. Zna~i, sega treba da im napiam pismo. Tie se sami i po cel den razgovaraat za nas. Toa niv e gi raduva. Zada~a: Zamisli deka i ti si so ovie u~enici i u~estvuvaj vo razgovorot. Izmisli go toj razgovor. Istoto primenuvaj go i koga ne{to opi{uva{! Toj grad se nao a pokraj Ohridskoto Ezero. Vodata vo Ezeroto be{e prijatna za plivawe. Vozrasnite plivaa vo dlabokiot del. Decata plivaa vo plitkiot del. Tie igraa so plasti~na topka. Novodojdenite letuva~i ostanuvaa pod senkite na topolite. Nave~er se etavme pokraj kejot na rekata Drim. Nabquduvajte nekoj predmet: slika na yid, cvee vo vazna, rascvetano drvo, ~ovek, ovo{je, zelen~uk, priroda, vozilo i sl. Mesto kade se nao a predmetot ; 2. Izgled kakva forma ima: golemina, boja i sl. Sostav od {to e napraveno ; 4. Predmeti: forma, golemina, boja. Lu e deca i vozrasni : viso~ina, debelina, boja na kosa i o~i, izgled na likot i stavata, vozrast... Za planinata se opi{uva: viso~inata mnogu visoka, srednovisoka, niska ; po{umena ili karpesta; izgled na planinata vo zima, vo esen, vo prolet i vo leto. Se opi{uvaat i drugi prirodni predeli. Patni~ko vozilo: marka, boja, forma, golemina, namena i sl. Sekoga{ koga recitira{ ili zboruva{, nastojuvaj pravilno da gi izgovara{ glasovite i zborovite. Vnimavaj kako treba da zastane{ pred javnosta! Kiro Donev ZA LAGATA KAJ DA TRGNE LAGATA ¥ SE ZNAE TRAGATA. NA GOSTI JA PRATILE ­ JA VRATILE. NA PAZAR JA PRATILE KRADELA ­ JA VRATILE KRADELA I JADELA PRAVDATA ­ JA BRKALA. KAJ DA TRGNE LAGATA ¥ SE ZNAE TRAGATA. Lagata najgolemi rogovi ima. So laga aga ne beduva. Vistinata e posjajna i od sonceto. Sekoja brzozborka se izgovaraj ja po ~etiri pati: najprvo bavno, pa brzo, pa pobrzo i najbrzo, no nastojuvaj sekoj zbor pravilno da go izgovara{. BEL PETEL, BELA PEPEL PRETA. NA VRV BRDA, VRBA MRDA. Osven toa, ovoj del od naukata za jazikot go prou~uva i akcentot na zborovite {to e mnogu zna~aen pri kulturata na usnoto izrazuvawe. ­ Izgovor e koga od usnata praznina ispu{tame nekoj glas so otvorena ili poluotvorena usta. A, glas e najmal i nedeliv del od govorot. Vo makedonskiot literaturen jazik sekoj glas ima svoj znak koj{to se vika bukva. Kolku ima bukvi 31 tolku ima i glasovi. Vo makedonskiot literaturen jazik glasovite i bukvite imaat svoj izgovor i pravopis. Qubica, Koqo, Suqo, viqu{ka, biqbiq, qubov, teq, boqme, qubitel, Qup~o i dr. Sowa, Wego{, Wutn, siwak, sviwa, P~iwa, jadewe, jaglewe, kamewa i dr. Filip, fasada, Serafim, Frosina, Rafa, fabrika, fanela, Sofronija, nafta i dr. {uma, {iva~, lo{, ko, o{, To{o, vo{ka, To{ka, Rao i dr. Gevgelija, Angelina, Germanija, general, Angel, Genadija, gemixija, breg, sneg i dr. ­ Smeknatiot izgovor ja pretstavuva razlikata me u glasovite: k, g i ,. Na ~as bri{ev so male~ko gum~e, a sega nosam voda so male~ko um~e. ­ Soglaskata j redovno se upotrebuva pome u samoglaskite i i a Makedonija, hemija, Marija i dr. Toga j se upotrebuva pome u pretposlednata i poslednata samoglaska peeja, mieja, veeja ; ­ Kaj imenkite vo forma na obraawa Marijo, Makedonijo i dr. ­ Soglaskite predizvikuvaat razliki i vo zna~eweto na zborot i taka sozdavaat dvojki od zborovi. Zada~a: So Vaiot nastavnik na ~as izrabotete eden diktat na tekst niz koj e se proverat va{ite znaewa za zna~eweto na soglaskite po zvu~nost! Eden slog vo sekoj zbor go izgovarame so pogolema vozduna struja. Toj slog pri izgovorot posebno go naglasuvame. Toa, posilno izgovarawe na eden slog vo zborot se vika akcentirawe, odnosno akcent; ­ Slogot to se akcentira se vika akcentiran slog. Akcentiraweto e osobina pri kulturata na usnoto izrazuvawe. Primeri: rîka, rakôvodstvo, rakovôditel... ­ Akcent akcentiraweto e naglasuvaweto na opredelen slog vo zborot i toj pretstavuva bitna osobina na makedonskiot literaturen jazik; ­ Akcentot vo makedonskiot literaturen jazik e dinami~en; ­ Akcentiraniot slog se narekuva akcentiran slog; ­ Vo makedonskiot literaturen jazik akcentot pa a na tretiot slog od krajot na zborot. AKCENT NA ZBOROVI Pro~itaj, sporedi, razmisli i zaklu~i! ­ Akcentiraj gi zborovite: reka, kola, kniga, vodomer; vagata, vodenica, domain, domainka i domovi. Lu eto vo svoite dvorovi od vikendicite podgotvuvaat zimnica. Jas i mojot brat sedime doma i u~ime, a tatko mi i majka mi se na rabota. Potoa razmenete gi ulogite. ­ Zborovite {to ozna~uvaat imiwa na lica, su{testva, predmeti, pojavi i poimi se vikaat imenki. Podelba na imenkite sopstveni Filip, Ohrid, Prespa, Dor~o, Lesi. ­ Sopstvenite imenki sekoga{ se pi{uvaat so golema po~etna bukva. Zada~a: ­ Dogovorete se vo oddelenieto da rabotite vo tandem parovi i da izgovarate: a prviot par ­ sopstveni imenki; b vtoriot par ­ op{ti imenki; v tretiot par ­ konkretni imenki; g ~etvrtiot par ­ apstraktni imenki; d pettiot par ­ zbirni imenki. ­ Razgledaj ja kartava na RM, pro~itaj gi imenkite i napi{i gi na opredelenoto mesto! ­ Napi{i imiwa na pet gradovi! ­ Napi{i imiwa na pet ezera! ­ Napi{i imiwa na pet planini! ­ Napi{i imiwa na pet sela! ­ Napi{i imiwa na pet reki! So kakva po~etna bukva se piuvaat geografskite imiwa? Proveri gi svoite znaewa! Koku rodovi razlikuvaat imenkite? Koi imenki vo makedonskiot literaturen jazik se ~lenuvaat? Slavata mu e vo bogatstvoto, vo vodata, bez nego e be{e grda prirodata. Plivajte vo nego, plivajte, lovete, no najubavite zborovi ~uvajte mu gi za mostovite. Za da ne mu na{tetat na Vardar neprijatelite, su{ata, makedonskiot narod ~esto si go zatvoril vo pesnite, vo du{ata! Boko Smaoski 29 MOJATA TATKOVINA MAKEDONIJA GLAGOLI Pro~itaj, sporedi, razmisli i zaklu~i! Vane u~i makedonski jazik. Vane u~ee makedonski jazik. Vane e u~i makedonski jazik. ­ Svr{eni i nesvr{eni glagoli ­ poim; ­ Upotreba na glagolite. Proveri gi svoite znaewa! ­ Po to gi identifikuvame, odnosno koi gramati~ki kategorii gi imaat glagolite? Misli: ,,Ne e vreme da se skita! Na klupata srede parkot ­ knigata ja ma~i Marko: ~ita, ~ita, pa e zapre ­ pominuva nekoj napred! Da zapomne ne e lesno: gledaj, tr~a nekoj desno! Kaj zastana ­ dolgo bara: levo mom~e so gitara! I toa mu be{e kuso: mina mome, ute ­ ruso!... Dve stranici za dva ~asa! Boko Smaoski ­ Vo slednive stihovi od pesnata ,, elba°, od Pero Milenkoski transformiraj gi glagolite od segano vo minato vreme: ELBA Pod ~ador~e detence se krie, ~ador~eto rosi~ka go mie. Jas sum odli~en u~enik. Ti si najvisok vo oddelenieto. Vane e prv vo fudbal. Nie sme ponazad od vas. Vie ste pred nas. Tie se prvi dojdeni. Nie sme vo u~ilnica. Jas sum ~ital vo povee vesnici za Republika Makedonija. Nikola i Nikolina otidoa vo Gradskiot park. Tie tamu nasadija brezi i se vratija doma. Vane i Vawa bea vo Gradskiot park. Tie tamu sadea brezi i so zadovolstvo se vraaa doma. ­ Vremetraeweto na glagolskite dejstva; ­ Poim za minato opredeleno svr{eno vreme; ­ Poim za minato opredeleno nesvr{eno vreme; ­ Prepoznavawe na dejstvoto. Proveri gi svoite znaewa! ­ Vo tekstov {to sleduva, otkrij gi site glagoli, a potoa spored vremetraeweto na nivnoto dejstvo, podredi gi vo dve koloni! Gradot Skopje, vo znak na golema blagodarnost £ izgradi spomenik ­ statua, kako na golem ~ovek koja na cel svet mu stana vistinska majka. Spomenikot go izraboti akademikot Tome Serafimovski. Celata sve~enost skopjani so zadovolstvo ja sledea i se voodu{evuvaa. ­ Podelete se vo parovi i vo tandem niz igra edniot neka izgovara svr{eni glagoli, a drugiot istite glagoli da gi transformira vo nesvr{eni. Primeri: ~ita ­ pro~ita; piuva ­ napia; doa ae ­ dojde.... TATKOVINA Koga pristigna brodot vo taa dale~na zemja toj vide nepoznat narod posednat na bregot i jadri yvezdi na neboto. Tatkovinata e taa, re~e toj, i cela no po~na grutka po grutka da sobira. Ante Popovski IDNO VREME Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Kako bevme posvreni, sega e se razdelime, jas od tebe, ti od mene. e ti pratam ubav erdan ­ em da nosi, em da pla~e. Narodna pesna 34 MAKEDONSKI JAZIK ­ Idno vreme ­ poim; ­ Obrazuvawe; ­ Zna~ewe; ­ Prepoznavawe. Proveri gi svoite znaewa! ­ Napii pet re~enici vo koi e upotrebi glagoli vo idno vreme. ­ Vo slednava narodna pesna otkrij gi glagolite to se vo idno vreme. ­ Zato mi se, sinko, alt'ni koga e bidam bez tebe, a ti, sinko more bez mene. GLAGOLSKI PRILOG Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Minatoto leto so moite roditeli prestojuvav vo Republika Makedonija. Tamu bevme na Ohridskoto Ezero. Tie denovi mininuvaa etaji se niz gradot Ohrid, gledaji gi prekrasnite ohridski biseri i kapeji se vo bistrite vodi na Ezeroto. Zvucite od planinata Gali~ica me nosea vo svetot na fantazijata ne dozvoluvaji nikakov zamor. Nave~er sedeji na balkonot od kuata na naite rodnini, gledav vo ubavata Gali~ica. Drugo dejstvo vo li~na glagolska forma. ­ Slednive zapo~nati re~enici dopolni gi so po eden glagolski prilog to e go zapie na mestoto od liniite! ­ So glagolskite prilozi: ~itaji, odeji i gledaji konstruiraj re~enici. PRIDAVKI Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! ­ Pridavkite se zborovi koi ozna~uvaat nekoi karakteristiki na imenkite, odnosno na predmetite, su{testvata i pojavite; ­ Tie ja razubavuvaat re~enicata. Proveri gi svoite znaewa! ­ Koi vidovi zborovi vo re~enicata gi pojasnuvaat? OHRID Dreven gradu, te pliska son~ev bran Vo srceto ti spie ubavina. Galebite v kosi ti svile gnezda. Dreven gradu, cuti vo belina me u dvorci i manastiri. Ve~en voin si pred sinoto oko na Ezeroto. Tome Bogdanovski 37 MOJATA TATKOVINA MAKEDONIJA BROEVI Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Si bile dvajca braa koi{to bile vo stranstvo i rabotele vo ista fabrika. Pomladiot brat za dvaeset i pet rabotni dena zarabotuval iljada i sto evra, a postariot za dvaeset i tri dena odvaj zemal {estotini evra. Proveri gi svoite znaewa! ­ Vo sledniov prozen tekst otkrij gi broevite, no pritoa posebno izdvoj gi ~lenuvanite broevi. To~no be{e osum ~asot i petnaeset minuti koga izlegov od doma. Na ulica sretnav edno mom~e na dva-trinaeset godini. Vo ednata raka nose{e eden buket od pet cvetovi. Pette cvetovi bea raznobojni i bea mnogu ubavi. ­ Napii re~enici vo koi e gi upotrebi broevite: dva, pet, est i sto! ­ Napii so zborovi koga e tvojot rodenden. Vremeto deneska i utre e bide ubavo. Nie e izlezeme nagore nad gradot. Tamu malku e proetame i e se odmorime. ­ Prilozite se zborovi koi naj~esto stojat do glagolot vo re~enicata i go opredeluvaat vremeto, mestoto, na~inot i stepenot koli~estvoto na vreweto na dejstvoto; ­ Tie zna~itelno se razlikuvaat od drugite zborovi. Zada~a: ­ Napii re~enici vo koi e upotrebi po eden od slednive prilozi: daleku, v~era, nadolu, napladne, nekako, povee! PREDLOZI Sporedi, razmisli i zaklu~i! Proveri gi svoite znaewa! ­ Vo sledniov tekst na praznite mesta vo re~enicite, vnesi gi predlozite. ATRIBUT I APOZICIJA Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Miladinov 40 MAKEDONSKI JAZIK ­ Konstantin Miladinov, avtorot na poznatata pesna ,,T'ga a jug°, e roden 1830g. ­ Dvajcata braa, Konstantin i Dimitar Miladinovi, umrele 1862 godina vo Carigradskite zandani. ­ So najubavata pesna na K. Miladinov, ,,T'ga za jug°, sekoga{ po~nuvaat ,,Stru{kite ve~eri na poezijata°. ­ Funkcijata na atributot i apozicijata vo re~enicata; ­ Mestoto na atributot i apozicijata vo re~enicata; ­ Pravopis. ­ Atributot i apozicijata se imenski dodatoci koi ja pojasnuvaat imenkata i £ davaat poto~na opredelba; ­ So re~enicata i so nejzinite dodatoci se zanimava sintaksata. Proveri gi svoite znaewa! ­ Vo slednava pesna otkrij gi atributite: RODNIOT JAZIK Rodniot jazik e biseren erdan od zborovi ­ plodovi so~ni, mislite tie ti gi redat vo sliki jasni i to~ni. Toj e vrutok nepresu{en, ve~en, niz bistri kapki ­ zborovi te~at. Toj ni e zavet od dedovcite kako tlamnikot na ogni{teto. Vidoe Podgorec 41 MOJATA TATKOVINA MAKEDONIJA ­ Vo slednive ~etiri re~enici nedostasuva apozicijata. Prepi{i gi re~enicive i dopolni gi so potrebnite apozicii. V~era iznenada so moite roditeli otidovme na izlet. Ottamu donesovme nekolku ubavi planinski cvetovi. Majka mi, koga se vrativme, vedna{ gi stavi vo vazna so voda. ­ Vidovi prilo{ki opredelbi: a za vreme koga? Vedna{ lavot se razbudil, go fatil i se podgotvil za jadewe. No glu{ecot go zamolil da ne go jade poradi dobrinata to toj e mu ja napravel. Toga{ lavot mnogu se nasmeal i go pu{til. Po kuso vreme lavot navistina se spasil so pomo{ na glu{ecot. Sega znaj deka i kaj glu{ecot postoi blagodarnost. Ezop 42 MAKEDONSKI JAZIK DIREKTEN I INDIREKTEN GOVOR Pro~itaj, sporedi, razmisli i zaklu~i! Za letniot raspust toj si idel v selo. ­ Sinko, mu rekol edna{ tatko mu, zemi ja vilata i ajde na lvada da go sobereme senoto. Na sina mu ne mu se rabotelo i rekol: ­ Jas tolku mnogu nauki u~ev vo gradot i site selski zborovi gi zaboraviv. Ne znam {to e toa vila. Po malku vreme sinot trgnal kon plevnata i se sopnal na edna vila {to bila ispravena kraj yidot. Taa padnala i go udrila po glava. Toj se fatil za glava i rekol: ­ Koj ja ostavil ovde ovaa vila?! ­ Mnogu arno ti se stori! ­ rekol tatko mu. ­ Od vilata treba da se nau~i{ deka najgolemata nauka e nikoga{ da ne zaboravi{ da raboti{. Za letniot raspust toj si idel v selo. Tatko mu mu rekol na sinot da ja zeme vilata i da odat na livada da go soberat senoto. Sinot mu rekol deka v grad nau~il mnogu nauki i site selski zborovi gi zaboravil i ne znael {to e toa vila. Po malku vreme sinot trgnal kon plevnata i se sopnal na edna vila {to bila ispravena kraj yidot. Taa padnala i go udrila po glava. Toj se fatil za glavata i rekol koj ja ostavil tuka taa vila. Tatko mu mu rekol deka mnogu arno mu se storilo i deka od vilata ja nau~il najgolemata nauka i nikoga{ ne treba da zaboravi da raboti takvi selski raboti. ­ Poim za direkten govor; ­ Poim za indirekten govor; ­ Pravopis. ­ Slednive dve re~enici od direkten transformiraj gi vo indirekten govor i obratno! Nikola se vrati od u~ilite i veselo re~e: ,,Mamo, utre celoto oddelenie organizirano odime na izlet. Dedoto na svojot sin mu rekol da pojde vo prodavnica i da mu kupi vesnik. ­ Tekstov to sleduva, transformiraj go od direkten vo indirekten govor. Tatkoto mu rekol na svojot sin: ­ Na, sinko, za 100 denari kupi mi maslinki. ­ Ne alva, tuku maslinki! ­ mu rekol povtorno dedoto. ­ pak, rekol sinot. ­ A, bre, maslinki, ti velam! ­ Da te zeme avolot sose taa tvoja alva. Zar tebe tolku mnogu ti se jade alva. PRAVOGOVOR I PRAVOPIS UPOTREBA NA INTERPUNKCISKI ZNACI Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Dedo mi ~ita vesnik. Sinko, kolku ~asovi imate utre? Of, kako se ~uvstvuvam zamoren! Elena na majka si £ re~e: ,,Mamo, popladne e odam kaj mojata drugarka. ° ­ Pravogovor; ­ Pravopis; ­ Interpunkciski znaci ­ upotreba. ­ Pravogovor e pravilno izgovarawe na glasovite i na zborovite. ­ Pravopis e sistem od jazi~ni normi, interpunkciski znaci i zakonitosti koi pri pismenoto izrazuvawe treba da se po~ituvaat. ­ Makedonskiot pravopis e donesen na 7 juni 1945 godina. ­ Diktat na prozen tekst vo koj dominiraat povee interpunkciski znaci. Od oxakot izleguvae gust ~ad. Pred dvaeset godini bev mnogu mlad, a sega sum mnogu star. ­ Sinonimi ­ poim; ­ Homonimi ­ poim; ­ Antonimi ­ poim. ­ Otkrij ja poveezna~ajnosta na zborovite vo slednive re~enici: 1. Jas treba da crtam na blok ,,5°, pa zatoa brzam da stignam do zgradite na blok ,,5°, za{to gi zaboraviv boicite. ­ Napi{i po dve re~enici so upotreba na sinonimi i antonimi. NOVOSOZDADENI ZBOROVI NEOLOGIZMI Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Toj odamna raboti na kompjuter. Nase ima golem avtoritet. Toj so godini neguva afiniteti. Videoto odamna ne sme go upotrebile, zato imame dividi. Neologizmite se novosozdadeni zborovi koi so tekot na vremeto navleguvaat vo jazikot i go zbogatuvaat. Bev vo Dramski teatar. Sekoj fakultet ima dekan. Tatko mi e profesor po filozofija. ­ Internacionalizmi se zborovi koi postapno navleguvaat vo sekoj jazik i se prisposobuvaat na sredinata i uslovite na toj jazik. Tie zborovi se sreavaat vo site razvieni standardni jazici, pa zatoa u{te se vikaat i me unarodni zborovi. BIDI KREATIVEN I KONCIZEN! Vo vrska so toa se koristat i tekstovi kako inspiracija pottik za piuvawe. ­ Alo, ,,Mars°, ovde Vera Mimi! So nau~nici smeli Vo skafanderi beli. Alo, Mimi i Vera! Kiril Pej~inovi ­ Tetoec e me u prvite pretstavnici koi{to go vovele narodniot jazik vo crkvite i u~ili{tata vo XIX vek. Oti{ol vo Sveta Gora vo manastirot ,,Hilendar°, kade {to se zakalu eril. Podocna oti{ol vo rodnoto mesto kade {to go obnovil manastirot ,,Sv. Poznat e i negoviot nadgroben epitaf koj e prv obid za pi{uvawe stihotvorba vo makedonskata literatura na makedonski naroden jazik. Ot negovo svoe ot{estvie, do Hristovo vtoro, priestvie, molit vas braa negoi qubimija hotja{tija pro~itati sija, da re~ete: Bog da bi go prostil, zere u grob crvite gi gostil. Da Bog da za dobroe delo. Kako nekoe vreme vo stari Rim, ima{e eden car, ime mu be{e Koriolan, i negova majka ­ imeto i be{e Veturia. Teodosie Sinaitski se pretpostavuva deka e roden 1850 godina vo Dojran. Se vikal Teohar, no podocna oti{ol na poluostrovot Sinaj, kade {to stanal stareina na manastirot i vo spomen na toa se narekol Sinaitski. Razgovaral so mnogu Makedonci i sobiral milostina od niv. Edno vreme rabotel i vo Solun, kade to se zapoznal so Kiril Pej~inovi i Jordan Haxi Konstantinov ­ Xinot. Koja e ulogata i zna~eweto na Kiril Pej~inovi i Teodosie Sinaitski? Koi dela gi napial Kiril Pej~inovi? JORDAN HAXI KONSTANTINOV ­ XINOT Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Jordan Haxi Konstantinov ­ Xinot e eden od najaktivnite dejci na prerodbata vo Makedonija. Roden e 1820 godina vo Veles. Obrazovanieto go zavril vo Veles i vo Skopje. Aktivno rabotel za obrazovanieto na makedonskiot narod iako bil poveepati kleveten od tie {to go {irele tu oto vlijanie gr~ko, bugarsko i srpsko , no nikoga{ ne podlegnal. Xinot bil prosvetitel na decata vo Makedonija. Umrel 1882 godina vo svojot roden grad. Toj e prv makedonski dramski pisatel na piesi ,,Minerva i devet muzi°, ,,Basna° i ,,U~ili{te i u~enie° i dr. Isto taka pi{uval stihotvorbi, aforizmi, patopisi i sl. Za{to mi projde toliko vreme koe ne mogoh da go poznajam? ­ Znak e da jo{t ne sam se poznal. Ne treba se bojati. Zato drevoto planinsko ako bi prava greda bilo, ne bi go delkale. Se vraa vo svojata tatkovina i raboti kako profesor vo gimnazijata vo Bitola. Vo deloto Misirkov go razrabotuva pra{aweto za voveduvawe na makedonskiot jazik. Umrel 1926 godina vo Bugarija. Zaslugata na Misirkov za Makedoncite e golema, zatoa {to u{te ottoga{ toj go zapo~nal interesot za kodifikacija na makedonskiot jazik. Prilog: ,,ZA MAKEDONCKITE RABOTI° izvadok... Okolu centralnoto nari~je trebit da se grupiraat site na{i nau~ni i literaturni sili, za da go o~istat i obogatat so sokroi{~a od druzite makedoncki nare~ija i da sozdadat od nego i jeden ubav literaturen jazik. Proveri gi svoite znaewa! Vo {to se sostoi golemoto zna~ewe na Misirkov za Makedoncite? Na koj govori e zasnovan makedonskiot literaturen jazik? Od kolku statii se sostoi negovoto zna~ajno delo? KONESKI kako lingvist Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! Roden e 1921 godina vo s. Nebregovo, nedaleku od Prilep kade {to zavr{il osnovno u~ilite. Gimnazija zavril vo Kraguevac, a slavistika studiral vo Belgrad i Sofija. Koneski vo Skopje rabotel kako profesor na Filozofskiot fakultet od negovoto osnovawe 1946. Bil pretsedatel na Sojuzot na pisatelite na Jugoslavija. Negovata zasluga za makedonskiot jazik e ogromna, bideji povee dela posvetil za jazikot na makedonskiot narod. Ja napi{al Gramatikata na makedonskiot literaturen jazik I i II kniga , i deloto Istorijata na makedonskiot jazik. Koavtor e na Makedonskiot pravopis so pravopisen re~nik, redaktor e na Re~nikot na makedonskiot jazik. Umrel 1993 godina vo Skopje. Primeri: leb ­ lebovi ­ lebot; sneg ­ snegovi ­ snegot itn. Proveri gi svoite znaewa! Obidi se glasno da gi izgovori{ istaknatite zborovi vo ovoj tekst, a potoa, ako misli{ deka se napraveni greki vo piuvaweto, popravi gi. Tatko mi raboti vo druk grat. Toj mora da stigne navreme na rabota i koga e golem stut, grat, mras i snek. Fabrikata vo kojato raboti se nao a na eden mal brek, vo ~ija blizina ima eden golem star dap. Koga e dojde, sekoga vo torbata nosi ubav, bel lep, a od desniot xep vadi i redovno mi dava nekoja bonbona. ­ Godinava e odime so moite roditeli kaj vujko mi vo R. ­ Odeji po ulica se sretnav so Elena. ­ Toj ima golema kultura. ­ Vesna ima nov kompjuter. De gidi, sine, Nikola, krvava rano na srce. Izlezi, sine, ne ~ekaj, stradna si majka pre~ekaj. ­ Od tebe zedov sto denari. ­ Do vas sednav. ­ So nego otidov v grad. ­ Pred nego re~e deka e dojde. ­ Od niv pobarav pomo. ­ Nemu mu rekov da pomogne. ­ Nea ja sretnav na ulica. ­ Podavaji ja topkata padnav. ­ Vikni gi da vlezat. ­ Go povikav da dojde. ­ Dolgite formi od li~nite zamenki se upotrebuvaat vo slednive slu~ai: a koga pred niv stoi predlogot: od, do, so, pred, na, pod, bez, kaj i sl. Te{ko mene i sl. ­ Dolgi formi od li~nite zamenki se: tebe, mene, nego, vas, nea, nemu, sebe, nas, vas, niv i sl. ­ Kratki formi od li~nite zamenki se: te, me, go, ja, ve, mu, ne, im i sl. Proveri gi svoite znaewa! IZVICI Pro~itaj, sogledaj, razmisli i zaklu~i! ­ Ej, majstore go soyida li oxakot? ­ Of, {to da prvam sega! ­ Tu, bre, u{te go nema da dojde! ­ Bum, padna tavanot od sobata! ­ Iako veterot silno svire{e, fi ­ u ­ u, ama selanecot ode{e po potot i glasno vikae po kowot: Di ­ i ­ i! Proveri gi svoite znaewa! Vo slednava narodna prikazna otkrij gi izvicite! Pred da ja dovri rabotata, oxakot po~nal da se navaluva. Majstorot go potprel so pleite i po~nal da vika. Dojdi gore da mi plati! ­ Slezi dolu, majstore, e ti platam! ­ More, nosi pari vamu ili e go turnam! ­ se slunalo na pokrivot od kuata. ­ Ah, {to mi napravi! Lele, air da ne vidi{, bre majstore! ­ Koga ti velev da donese{ pari, ti ne slu{a{ i bidi sega bez oxak, ­ odgovoril naluteno majstorot. Narodna prikazna Zada~a: Napi{i re~enici so upotreba na slednive izvici: of, lele, ih, ah, i{, kikiriku i aj. ­ Jas vo ranecot nosam: knigi, tetratki, moliv, penkalo i guma. ­ Bisera pi{uva, a Kostadin ~ita. ­ I Filip neka dojde so nas. ­ Edna{, barem, da poigra{ so mene! ­ Zarem ne ti e grev za mene? ­ Vie ni trebate da ni pomognete. ­ Eve ti go gostinot dojde. ­ Jas bi donesol ne{to za vas za jadewe. Za popregledno da bide, toa stori go vo tabelava {to ti e dadena: IZLET Vo edno proletno popladne iznenada izlegov v grad. Tamu se najdov so eden moj sou~enik. Toj mi re~e: ­ Lele, kako me boli glavata! Ah, dobro to se vidovme. Aj, odvedi me vo ambulanta na lekar! Sigurno e mi pomogne lekarot. ­ mu rekov i trgnavme. Jas bi sakal da dojdam kaj tebe, no nemam vreme. Koga bi do{ol, bi porazgovarale za Republika Makedonija i bi ja na{le na karta. Me utoa, od tvojata biblioteka bi pro~itale ne{to za Kru{evo i za Ilindenskoto vostanie, no bi napiale i ubav sostav za Makedonija. Ovaa zapoved e indirektna. Ej, ~uj me, majko, po~uj me, od tebe nema posrena na ovaa zemja plamnata. UPOTREBA NA INTERPUNKCISKI ZNACI Razgovarame ­ zaklu~uvame: ­ Interpunciski znaci se: to~ka, dve to~ki, zapirka, navodnici, akcent, pra{alnik, izvi~nik i dr. Proveri gi svoite znaewa! Fali me usto oti te raskinam. Proveri gi svoite znaewa! Vo slednive re~enici, popravi gi gre{kite {to se napraveni za sleano i razdeleno pi{uvawe: Dedo mi bee drvo delec. Makedonia vo seloto Seno kos blisku do gradot Prilep. Za da na pravi neto, ne saka mnogu da mu objasnuva. Odma sfaa to treba da stori. Sigurno dedomi e me odnese na Markovi kuli, a povee vreme e prestojuvame vo Dojran i Gevgelija. ­ Filip go ispe~e lebot. ­ Filip go ispe~e zanaetot. ­ Despina e itro devoj~e. ­ Ti si mnogu pla{livo dete. ­ Re~nik e kniga vo koja po azbu~en red se pomesteni zborovi. A, stil, vo literaturata, e na~in na izrazuvawe. Toj se gradi so ~itawe knigi. ­ Stil e na~in na pismeno i ili usmeno pi{uvawe. Zada~i: ­ Napi{i pet re~enici so upotreba na zborovi so prenosno zna~ewe. Toj bil u~itel, u~ebnikar, roden vo Ohrid 1834 godina. Obrazovanieto go zavr{il vo Ohrid i vo Bitola. Okolu 30 godini rabotel kako u~itel vo Ohrid, Struga, Bitola, Solun i Kuku{. Objavil osum u~ebnici za potrebite na u~ili{tata vo Makedonija i ja napial biografijata za Braata Miladinovci. Od sobranite golem broj makedonski narodni umotvorbi vo Sofija objavil Zbornik vo 1894 godina, kojto se sostoel od osum knigi. Umrel vo Sofija 1909 godina. Sobral nad 1300 narodni pesni, nad 300 narodni prikazni, nad 700 pesni, 1156 poslovici, 29 detski igri itn. Toj mu bil zet za erka na Dimitar Miladinov. Jas je rekov, nadrekov: - Nemoj, mome, ne begaj, ti si moe, pak moe! Sno~i sum bil doma ti, rojno vino sum pilo; nemav da si poplatam, reim sabja ostaiv na sabjata mahrama, na mahrama hiljada, vo hiljada zlat prsten. Mahramata ­ tatku ti, a sabjata ­ bratu ti, hiljadata majke ti, zlati prsten ­ za tebe, a ti, mome, za mene! A koga umrel tatko im, pogolemiot se storil domain, a pomaliot rabotel, mnogu go slual brata si i retko doa al doma. Golemiot nito ne rabotel, samo si sedel doma, pre~ekuval prijateli: si imal arni kowi, zagari i sokoli za na lov i si pominuval gospodski. Po nekolku godini tie se zbogatile ute povee. Maliot si idel doma ot sveden na sveden. Edna na eden sveden, koga si dool v selo, go sretnale nekoi selani to im zaviduvale i sakale da im natetat i mu rekle: ,,Ti ne si li sin na tatko ti? ° ,,Kako ne,° ­ rekol toj. Kog e odi tamu, na momino selo, na momina kua, na momini dvorja, tamo e izleze mominijo tatko, mominata majka, mominite bratja, mominite sestri; ~aa e ti dade! ° Maliot brat nito ne im rekol. Ama po~nal da razmisluva. Otiol doma, prespal nota i utredenta, koga se razbudil, go praal brata mu: ,,Kako pomina, brate, noeska? ° A toj mu rekol: ,,Ah, brate! Oko ne sum klal. ° ­ go praal golemiot. Kako e gledam kua, koga nikogo ne poznavam i od kunata rabota ne se razbiram? Toa misleji, sano ne sum zaspal i pomisliv da te pomolam tebe, da se smenime so rabotive: jas nekoja godina da posedam doma, a ti da pojde na mojata rabota! Jas e pojadam deneska na lov i na brat mi mu rekov oti e si dojdam za ru~ek; ama samo ti da znae, nema da si dojdam za ru~ek; a ti e ispe~e edno jagne, e mu turi vnatre otrov, e ja stavi sofrata i e go pokani{ brat mi da ru~a. Proveri gi svoite znaewa! ­ Ovaa prikazna e realisti~na. ­ Koj gi vloil odnosite me u dvajcata braa? Koi se pri~inite za toa? ­ Koi se glavnite likovi vo ovaa prikazna? Marko Cepenkov e eden od najvidnite makedonski sobira~i na narodno tvore{tvo. Toj e roden vo Kruevo, 1829 godina. Pismenosta ja steknal vo gr~ki elijni u~ilita. Tokmu tuka se zapoznal so Dimitar Miladinov, kojto u~itelstvuval vo gradot, i mu dal pottik na Marko Cepenkov da sobira narodni umotvorbi. Samo toga izlegle nad 500 stranici od tie sobrani narodni umotvorbi. Umrel 1920 godina vo Sofija. ­ Ah, bre ~edo, da imav troa brano i maslo ­ mu rekla ­ tiki da napravev zelnik, so edni vitki golemi, taka tolkai, pa da si ru~avme, pa e se skinevme voda pieji. Deteto ja gledalo majka si pravo v usta, nebare taa navistina e mu mesi zelnik i £ reklo: ­ E, majko, koga e mesi, pa koga e si skr{am od vitkata taka tolkavo par~e za da si jadam... ­ Kako biduvalo da skr{i{ tolkavo par~e, nenasitniku, malo par~e se kr{i, neranimajko eden! ­ i mu vrzala edna lakanica preku usta. Deteto se rasplakalo, kuata se krevala! Go ~ul tatko mu od bav~ata kade {to rabotel, dotr~al da vidi zo{to pla~e deteto. Tatkoto se razlutil: ­ Zo{to ne go ostavi{ deteto da si jade vitki kakvi to saka i da mi rasne? Sega e vidi{ ti... ­ More ~oveku, zastani! ­ go pra{ale sosedite. Otkako go ~ule toa, sosedite se iznasmeale: ­ E, e, e, na neroden Petko ­ kapa mu kupile! LISICATA NA SUD Ja sudele lisicata zatoa {to od eden selski koko{arnik ukrala nekolku koko{ki. ­ Ne sum vinovna, ~esen zbor! Vo toa vreme jas bev vo drug koko{arnik. ­ A ima{ li svedoci? ­ ja praal sudijata. ­ Svedocite gi izedov! Dimitar Miladinov 1810 ­ 1862 e glavnata li~nost na makedonskata prerodba. Bil u~itel vo povee mesta vo Makedonija i sobira~ na narodni umotvorbi. Zaedno so bratot Konstantin go oformil poznatiot ,,Zbornik na narodni umotvorbi otpe~aten vo 1861 godina vo Zagreb. Pesnite na Konstantin: T'ga za jug°, Golap~e°, elanie°, Dumanie°, Bisera°, Na s'nceto°, Kletva°, Ne, nepijan°, Skrsti°, Sira~e° i E ptin delija° zaedno so ,,Zbornikot°, {to go podgotvil i go i izdal so svojot brat Dimitrija, pretstavuva kapitalno delo za Makedoncite i toa ima nad 510 stranici. ° Tam deka moma prede{e, Nevesta mom~e fale{e: Imam si mom~e rabotno, na den mi brazda ora{e, a vo nedela lei~ka, i vo mesecot pogon~e, a vo godina navi~ka°. Tam deka mom~e ora{e, 72 MAKEDONSKI JAZIK te{ka e dremka napadna, butna si urka v pepelot, ta legna moma, ta zaspa. Pustata urka niknala, rodila drenki zreani! Kako se moma razbudi zreli se drenki nazoba. Koga se mom~e razbudi, zreli se kru{i najade. POVEJ MI, POVEJ, VETRE MEGLENE Povej mi, povej, vetre Meglene, Po more silen, po pole laden; Da mi oladi beli argati; Po pore silen, po gemixii. Tumba, tumba za tri dni, of lele za s¢ dni. Kak' e drobi, tak' e jadi{. Stradna majka za keljago sina. Koj prait palica ­ za svojata glavica. Kakva glava ­ takov bri~. Zol trn, zla kopa~ka. Rani ku~e da te lait. Ivo se vodit so devet nozi, i odnapred odit, i nazad odit, sam bog se ~udit kako se vozit. Kuso me~e dren tresit. Kopam dupka do kolena. Kuso prase po rid pasit. D'lga Neda senka nemat. Vieno, pleteno, na sudni m'ki kalaeno. D'lg Todor bez koski. Tokmu sum si naprela: na dedo koula, na baba marama. Seto selo sobrano, seno slama sobira. Samo Simo sedi srede selo sam. Grigor Prli~ev e poznat makedonski pisatel od XIX vek. Roden e vo Ohrid 1830 godina. Rano ostanal bez tatko. Za da go prehrani, majka mu morala da raboti kako sluginka po bogatite kui. U~itelstvuval vo Ohrid i vo Bitola i toga se borel protiv gr~koto vlijanie koe s¢ povee navleguvalo vo crkvite i vo u~ili{tata. Vo toa vreme toj bil nakleveten na Turcite, pa zatoa bil zatvoren vo Debarskiot zatvor. Negovi najpoznati dela se poemata Serdarot° i Aftobiografijata°. Umrel vo Ohrid 1893 godina. Prilog ­ izvadok od poemata Serdarot°: Piskotnici se sluaat od Gali~nik vo Reka. Il roj od skakulci se vdal? Ta Kuzman, junak slaven, padna ubien od Gega, toj serdar pro~ut padna v boj i e gi zgazi pqa~ka{ot planinite ni sega, a da gi brani nema koj. So race na kolena, pukata svetnata, ladna taa ja miluva blago. Na sredna e doba; jadra, i sosema zdrava, krna i herojski silna. Izvajana e amazonskata nejzina stava: vistinska li~ota milna. Toa e kutrata Neda, nesrenata, dostojna majka na Kuzman. Sedeji v haos od mislite ma~ni vo zemjata o~ite bee gi vpila, bideji sonila sonita mra~ni: Potpornite gredi od nivnata kua se vedat, {umno se ru{at vo mrakot, sal nasrede u{te ostanala samotna greda, ama {to potpira jako. Avtorot najavuva nekoja neprijatnost koja so tie neprijatni i potresni zborovi ja upotrebil stilskata figura slovenska antiteza. ­ Slovenskata antiteza e takva stilska figura so koja se postavuva pra{awe, se negira pra{aweto i se dobiva vistinski to~en odgovor. Proveri gi svoite znaewa! ­ Koja e osnovnata tema vo poemata Serdarot°? Odvoi go nerealnoto od realnoto, odnosno otkrij gi simbolite od sonot na Neda, majkata na Kuzman. ­ Objasni gi stihovite: I vezden ti da pla~e{ ima{ zoto°. ­ Kako poetot go naslikal fizi~kiot izgled i duhovnata cvrstina na majkata Neda? ­ Koi se zborovite, stihovite, so koi Neda go povikuva narodot vo natamona borba? ­ Izvle~i ja porakata do narodot od oplakuvaweto na majkata Neda nad mrtvoto telo na sinot! Dali e grutka, grutka snegova, ili e kamen, kamen belutrak? Ko~o Racin e poznat makedonski poet i revolucioner, roden 1908 godina vo Veles. Ottuka toj bil prinuden da bide pokraj negovoto grn~arsko kolce i da mu pomaga vo negoviot zanaet. Racin so toa ne bil zadovolen, pa zatoa noe sedel so svea na tavanot i ~ital knigi. Toa na Racin mu dalo pottik i golema inspiracija da ja napi{e stihozbirkata Beli mugri°. Zbirkata pesni e otpe~atena 1939 godina vo Samobor, blizu Zagreb. Tragi~no zaginal na 13 juni 1943 godina na planinata Lopu{nik, kaj Ki~evo. Denovi li se ­ denovi argatski maki golemi! Za tu i beli dvorovi kopaj si crni grobovi! Ne be{e Lenka rodena za tija pusti tutuni! Prva godina pomina grutka v srceto £ legna, vtora godina namina bolest ja v gradi iskina. Treta godina zemjata na Lenka pokri snagata. Se ruti karpa ­ mrak! I petli v selo peat i zorata se zori nad karpa v krv se mie i temninata pie silno svetnal den! Probudete se morni kopa~ki i kopa~i ­ na trudot crn narod! So motika na rmo za korka suva leb, po pati{tata strmni po poliwata ramni, u vivnaliov den ­ da trgneme i nie stradalnici od vek! Na deda Bogomil zemjata rovka, meka, nababrena za rod so stradna du{a ~eka udarite ni jaki 78 MAKEDONSKI JAZIK Zada~a: Nastojuvaj da gi pro~ita site 12 pesni pomesteni vo stihozbirkata Beli mugri°. BIDI KREATIVEN I KONCIZEN! ­ Podra~jeto za pismeno i usno izrazuvawe vo ovaa vozrast treba da bide postaveno so pogolemi odgovornosti, pritoa, po~ituvaji gi jazi~nite normi i interpunkciskite znaci vo makedonskiot literaturen jazik. Prvo {to napravi, izleze na terasata. Si zamisluvae deka pred zgradata e vidi park~e i deca kako si igraat vo nego. No, od terasata se gledaa samo gramada naredeni {tici, pesok i edna ma{ina za drobewe kamen. Nikade naokolu nemae treva i drvja. A za da porasnat, si razmisluvae, potrebno e vreme. Vo novoto maalo e nema i drugari, nitu pak e ima so kogo da si igra. Kako zanesena pesna vo sinoto more na gorite tone zalezot... Od trevite do kavalot, od stadoto do oblakot s¢ e bujno, zapaleno. Od gradite do pesnata, od ~ekorot do ~e{mata, s¢ e ~udno razgaleno.

Lični kontakti - Bosna i Hercegovina

❤️ Click here: On trazi njega split

Iz njegovog bića, tokom djela izlazi i zrači jedna velika čamotinja, toliko teška da zastaje dah. Pušten je iz zatvora zbog nedostatka dokaza, a zbog boravka u pritvoru, tužio je državu. Isti postupak provere ili uklanjanje gresaka cete platiti od 30-50e u servisima.

Jednostavno se postavi na mesto u automobilu za njega namenjeno i poveze sa telefonom. Napomena: Aktivacija novih korisnika vrsi se od strane administratora u roku od 24h. Komunikativan I otvoren za sve opcije.

Kraj jedne ljubavne priče nikada nije bio ovako zabavan Ako pitate Vivijen, ona i njen verenik Rob samo su na pauzi, nakon što je on po treći put pobegao na korak do oltara. Ovim uredjajem se takodje mogu brisati sve greske koje stoje na bordu vozila. Astrologija daje odgovore na pitanja: Da li u Vasoj zivotnoj prici ima dovoljno ljubavi? Astrologija daje odgovore na pitanja: Da li u Vasoj zivotnoj prici ima dovoljno ljubavi? Ovo znači da je potrebno razmotriti i mesto odrasle osobe: ona... Kad uđete u svet značenja, više ne možete da iz njega izađete. Sateran u ćošak, Raito uzima stvar u svoje ruke i sam traži da bude pod nadzorom! Ona je sterilisana, ociscena od svih unutrasnjih i spoljasnjih parazita, uredno pregledana od strane veterinara i dobrog zdravlja Ima kucne manire, naucna je da ide na povodac i bez njega, poslusna i druzeljubiva. Aleksandar Imširagić Asteroidi Posejdon i Amfitrita 93 strane Kao nova Koja je to glavna tajna koja se otkriva ako se spozna gde se Posejdon nalazi u horoskopu? Imam iskustva s parovima, postoji I mogucnost erotske masaze.

ona trazi njega split - Ako si za lijep provod u ljetnim danima, pa nazovi! Ona je sterilisana, ociscena od svih unutrasnjih i spoljasnjih parazita, uredno pregledana od strane veterinara i dobrog zdravljaIma kucne manire, naucna je da ide na povodac i bez njega, poslusna i druzeljubiva.

Sex oglasi Split Samo za usamljene - Sex oglasi Split Ova stranica je za sve Splićane i Splićanke. Ako ste usamljeni, a želite upoznati osobu za druženje, seks, avanturu ili vezu pretražite naše osobne kontakte. Sex oglasi Split Vam pružaju veliki broj potpuno besplatnih ljubavnih oglasa. Potrebna je samo Vaša dobra volja i malo vremena. Pronađite osobu po vašem ukusu i okrenite broj telefona. Najbolji osobni kontakti za Splićane Ako smatrate da bi bilo bolje da ostavite svoj erotski oglas, sve što trebate učiniti je da smislite osobni oglas i da ga pošaljete na naš broj. Osobni kontakt će biti vidljiv automatski u roku od nekoliko sekundi. Imam iskustva s parovima, postoji I mogucnost erotske masaze. Komunikativan I otvoren za sve opcije. Visok 188, tezina oko 94, obdarenost neupitna, deblji penis. Tehnika ce te sigurno ispuniti do kraja. Moguce I za Split ili Zadar, pa I bliza mjesta u tom smjeru. Molim javljanje pozivom ili porukom, whatsapp ili viber. Radujem se ugodnom obostranom uzitku.

❤️ Click here: Crvena i crna rotkva kao narodni lekovi

Njezini antioksidansi značajno smanjuju rizik od raka. Nemojte jesti mnogo slanine, prženih jaja i tosta.

Pije se po dvije šalice dnevno, ujutro i navečer dva tjedna. Izvadio sam krv i urin i ima nekoliko rezultata koje do sada nisam imao,a to su,krv ok ali mokraca,protein 1 a referenca 0,hemoglobin 3 a ref.

Oko dva kilograma sveže mlade koprive operite, otresite od vode i sameljite. Dodajte dobar domaći med u razmeri dva dela koprive — jedan deo meda. Inače sam vegetarijanac i nemam nikakvih problema sa kamencem barem koliko ja znam. Opet idem kod doktora ovaj put od jednog kod drugog za potvrdu i oba dva dr. Od svih vrsta čišćenja organizma posebno je bitno čišćenje jetre, jer između ostalih zadataka jetra ima ulogu pročišćavanja krvi od toksina i otrova.

- Čak i u metabolizmu ugljikohidrata i proteina. Nekoliko glavica cvekle očistiti, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust kao sirup.

Crni luk snižava holesterol, jača kosti, štiti od raka i ima antibakterijska svojstva. Crni luk je član porodice alliuma i bogat je jedinjenjima koja sadrže sumpor i koja su odgovorna za njegov opor miris, a veoma su dobra i za očuvanje zdravlja. Od crnog luka imamo mnogo koristi. Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Ova sulforna jedinjenja, pored toga, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može sprečiti i neke bolesti srca. Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim konzumiranjem crnog luka mogu smanjiti rizik od lomljenja kuka. Samo svakodnevnim jedenjem crnog luka ojačaćete kosti. Zato ga obavezno ubacite u ishranu i jedite dosta luka. Visok sadržaj sumpora u luku dobar je i za vezno tkivo, jer je mnogim komponentama veznog tkiva potreban sumpor kako bi se formirale. Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenja. Antioksidanti koji se nalaze u njemu bore se protiv zapaljenja sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u vašem telu. Kada imate niži nivo oksidisanih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula koji su odgovorni za zapaljenja. Dokazano je da crni luk snižava rizik od oboljevanja od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno. Luk smanjuje rizik od raka debeleog creva i raka jajnika. Jedite više crnog luka ako hoćete da se zaštitite. U svako jelo u koje možete stavite bar jedan luk. Luk ima potencijal da poboljša balans šećera u krvi i da spreči bakterijske infekcije. Pored sumpornih sastojaka, i flavonoid kvercetin koji se nalazi u crnom liku ima antibakterijska svojstva. Luk koji dugo stoji iseckan ili se izlaže visokoj temperaturi duže od 10 minuta gubi svoja lekovita dejstva.

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови
• Администрација

• Porbo filmovi
• Chat bihar festival
• Devojka trazi momka -- Mali Oglasi # Goglasi.com
• Upoznavanje roditelja s roditeljima · GitBook (Legacy)
• Poze za seks u autu
• Besplatni pornofilmovi
• Butiga poznanstva pula
• Apartments Herceg Novi. Herceg-Novi, MNE
• Goji, crna rotkva, kokice i sladić-znate li ovo o njima
• Upoznavanje bika i krave

• Генерална [81]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom